Сећам се мириса језера, мириса јасмина, мириса влажних шљунака, мириса шљива, кумквата и џиновског бамбуса. Све је било ту, па чак и, у њиховом језеру, шаран који је журио да доживи сто година. Жан-Клод Елена
„Врт господина Лија“ прича причу о кинеској башти између стварности и маште. Место медитације где шетња и мисли иду руку под руку, где сваки корак даје слободу машти.
Коментар